Sunday, September 19, 2010

Ekskluzivni intervju: član hip-hop grupe Tough Life najavljuje odlazak!

Djordje Gasic (Offspring of Mama's Beauty): Šta je vaše ime i odakle ste?
Igor Vlatkovic (Tough Life): Vlatkovic Igor iz Beograda, clan grupe Tough Life. Znaju me kao Vlaja, AndUp, El Kompadre Balkanezzz i tako slicno. (hehehehe)

D.G.: Koliko dugo se bavite sa muzikom?
I.V.: Od 2004 godine. Posle razgovora sa ortakom usao sam u grupu koja je ionako bila u svojim pocetnickim koracima snimanja, tako da smo zajedno ucili i delili prve uspone i padove.

D.G.: Sta je tvoj najveći uspeh u karijeri?
I.V.: Najveci uspeh mi je sto sam ostao dosledan sebi, svom stilu, i sto na kraju, posle svih desavanja, svakog repera ili producenta sa kojima smo radili mogu da pogledam direktno u oci. Vremenom su mi neki subjekti sagoreli fitilj tolerancije pa sad okrecu glavu na ulici, sramota ih je verovatno. Primitivizam. Najveci uspeh mi je sto nisam postao kap u tom blatu karaktera!

D.G.: Zašto ste odlučili da se povučete iz muzike?
I.V.: Iz istih razloga, i jos nekih koje mi vreme samo po sebi namece. Nisam vise klinac pa da me drzi taj feeling da repujem pred publikom, potpisujem cd-ove, da me znaju sve klinke grada. Iako vidim da neka starija i mnogo veca imena od mene ovih dana snimaju spotove kako ih klinke i dalje zele a imaju 30 i kusur u bulji. Svakako, postigao sam sve sto sam zeleo, osecam da je to poglavlje mog zivota
zavrseno, verujem vrlo uspesno pa je sve ovo samo logican sled dogadjaja.

D.G.: Sa kim ste najviše volili da radite sa?
I.V.: Vrlo malo ljudi spada u tu kategoriju ali oni koje navedem su tu iz razlicitih kvaliteta. Filip [Filipi] je bio tu sa svojim ludo-kreativnim idejama koje su cesto i meni izgledale nemoguce, pa smo nekako uspeli da ih izvucemo na kvalitetan nivo. Pomogao je dosta i kao muzicar i kao covek pre svega. Bladde je odlican lik, s njim je najlakse pricati kad je muzika u pitanju, svakako i o stvarima ne vezanim za rep, iako se sve to nekako kao bumerang vrati na rep! (hahahaha) Smatram da je najtalentovaniji producent rep muzike u Srbiji trenutno, ili bar jedan od 3!

D.G.: Sa kim ste najmanje volili da radite sa?
I.V.: Ima ih dosta, prakticno svi ostali sa kojima smo radili, osim par likova koji su bili korektni. Ostali su likovi koji su ok, pa kao kameleon to ok postane stoka. Kompleksi drmaju, smatraju da su deo scene poput Granda, zamisljaju da su folkeri, da ih narod voli, da su vrlo vrlo vrlo poznati. Toliko se nalaze u tim mislima da samim tim imaju utisak da je to realno stanje stvari. Ustvari, plivaju u mulju samoreklamiranja, hvaljenja i dizanja u nebesa necega sto je realno snimak klinaca koji ne znaju jos sta znaci sve to o cemu "repuju". Ali bitno je da su full tebra, cool tebra, a taj isti tebra sad je nula tebra. Takvi vise nisu ni u mom imeniku. Od svih, izuzimam jos i Frku, decka koji je korektan u svakom dogovoru, i dao je maksimum za svaku saradnju! Kao i Blesta iz Shabca, decko je na svom mestu u svakom segmentu.

D.G.: Šta će vam nedostajati iz rep muzike?
I.V.: Verovatno onaj deo kad si sam u gluvoj sobi, kad ti puste matricu, neku semplovanu gitaru, pa kad u minut-dva izvuces iz sebe ono sto verovatno nisi ni znao da mozes sam sebi priznati. Smatram da je tih minut-dva najiskreniji momenat koji mozes da imas. To je nesto cega se teskog srca odricem.

D.G.: Ko je bio najuticajnija osoba u tvojoj muzičkoj karijeri?
I.V.: Verovatno moji drugovi iz grupe. Nemam uzore, niti sam ikada lepio postere kao klinac nekih izvodjaca pa da zelim da zvucim kao oni. Ali su na mene svakako najvise uticali moji drugovi Neven (NMC) i Zoran (Zokyo). Zajedno smo radili, medjusobno savetovali jedni druge, pokusavali da izvucemo ono najbolje. Verujem da smo uspeli, i drago mi je da smo opstali sve ove godine zajedno! A pre svega sto smo ostali ljudi, i sto nikada nismo dozvolili da nam balavci prljaju obraz!

D.G.: Kako osećate da je Srpska rep industrija je bila pred vas?
I.V.: Oni reperi koji su radili sa nama a stavili smo im na znanje da su nule, oni nas mrze i pljuju na sve strane, a ja ni ovom prilikom ne izgovaram njihova imena. Dobro, neki su toliko beznacajni da im ni ne pamtim sve te opasne nadimke. Tako da sa te strane "rep industrija", (iako je to u Srbiji samo na nivou zanatske recitatorske radnje), se nije ponela ok prema nama. Taj deo rulje mi i nije bitan. Deo publike koji mi je bitniji jeste onaj koji kaze "Ok ste momci, onu ne mogu da smislim, ali imate ovu koja kida". To je iskrenije nego kad mi pridju u stilu "hvala sto stojis pored mene tebra, bas ste full, sve pesme znam". To je vec ljigavstina!

D.G.: Koja je vaša najomiljena memorija u vezi muzikom? (Saradnja, koncert, itd)
I.V.: Ima ih. Kad smo snimali kod Bladde-a pesmu "Ove noci", snimanje sa Blestom "Prica iskrena" kad smo Blesta prvi put i videli. Pa onda ceo dan przenja na suncu na TuningStyling drift takmicenju gde smo nastupali i cimanja zbog problema sa mikrofonima koje smo jedva resili. (hehe) Ima dosta lepih secanja vezanih za ceo taj period sa mojim lajferima.

D.G.: Kako mislite da ste uticali Srpsku rep muzike za vreme vašeg boravka?
I.V.: Mislim da sam uticao na mnoge drugove koji su mi pricali kako su se pronasli u nekim tekstovima. Moji najblizi ljudi su mi svakako i najvazniji, pa mi je dovoljno kada vidim da im je neka pesma pomogla u odredjenim fazama kroz koje su prolazili, ostalo mi je nebitno.

D.G.: Šta sledeće imate u planu?
I.V.: Da se posvetim svojoj kolekciji slika iz neoklasicizma sa prostora Albanije. (hahahahah) Salim se naravno. Planiram da zavsim Master studije na arhitektonskom fakultetu, da budem covek sa diplomom koja ima neku tezinu. Sa devojkom Vanjom imam stabilnu vezu koja mi pruza mogucnost da se maksimalno posvetim i osvajanju nekih drugih ciljeva. Takodje, batalio sam jos neke aktivnosti poput automobilizma koje su mi nepotrebno oduzimale vreme, tako da mi preostaje da uzivam, putujem. Videcemo sta, gde i kako posle. Muzika je zavrsena prica. Od sad sam samo publika, ali vrlo dobro selektirane strane muzike.